петак, 17. мај 2019.

Споменик „Напредизму“




Племенита идеја да град Младеновац добије споменик посвећен Деспоту Стефану Лазаревићу, претворила се у подизање споменика актуелној режимској пропаганди.

Неупућеном читаоцу ових редова примедба може деловати малициозно и можда грубо, али пошто се ради о прилично компликованој и осетљивој теми њено прецизније разматрање  је неопходан предуслов за разумевање проблема.

Јавни споменик, прецизније меморијална скулптура се подиже ради сећања на знамените људе, а одабир конкретне историјске личности диктиран је вредносним системом владајућих политика у датом времену.


Финални изглед склуптуре зависи од простора у који се скулптура поставља као и од вајарског домета уметника који је израђује.


Идеја да Младеновац добије споменик посвећен овом владару је више него оправдана. Међутим, спровођење поступка њене реализације наводи нас на сасвим супротан закључак.


Избор простора

Приликом представљањa идејног решења за споменик Деспоту Стефану Лазаревићу у децембру прошле године, а које се одиграло пре конкурса за пројекат, већ се говорило о месту централног парка у Младеновцу као о локацији на коју ће споменик бити постављен.

Упркос негодовања јавности, из разлога што се у централном парку у Младеновцу налази споменик „Палим ратницима у борбама 1912-1918“ који је препознатљив симбол града, поновно разматрање проблема локације, ако га је раније уопште и било, се није догодило. У Централном младеновачком парку мале површине налази се и спомен-чесма палим борцима од 1990 – 1999. године; спомен-биста песнику Милораду Петровићу Сељанчици; као и скулптура америчког уметника Рафаела Консуегре. 





Избор уметника

У последњој одлуци комисије за израду споменика саопштава се да је прву награду на конкурсу за идејно решење, који је објављен у марту ове године под поетичним називом - „ПРОГРАМ за позив за израду решења за споменик деспоту Стефану Лазаревићу у Младеновцу“ наравно без помињања речи конкурс, сасвим очекивано добио Велимир Каравелић (110 000,00 динара), а другу Драган Ђорђевић (70 000,00 динара). 

Дакле за аутора споменика, још пре самог конкурса изабран је вајар Велимир Каравелић. Рад овог уметника карактерише употреба чистих и сведених форми. Ова чињеница је посебно значајна из разлога што се пред уметника изнео низ захтева због којих ће сам аутор морати да одступи од свог препознатљивог стила. 


Дакле од два основна предуслова за подизање споменика, ниједан није испуњен. Локација централног парка је лоша јер ће се постављањем новог споменика тик уз постојећи, обесмислити значај оба. Иако је сам одабир уметника можда добар, наметнутим инструкцијама од стране комисије, доводи се у питање и сам изглед будућег споменика. 




Петиција


Како се озбиљном пројекту приступило на брзоплет начин, група грађана "САМО ЈАКО!" покренула је петицију за промену локације предвиђену за постављање новог споменика деспоту Стефану Лазаревићу у Центаралном парку у Младеновцу, и проналажење адекватнијег решења. 



Напредизам


Но сва ова деашавања имају смисла, тек уколико се сагледају у контексту третмана културне баштине и споменичког наслеђа од стране актуеалне власти, на нивоу републике.

У Београду се планира изгрдња гондоле на Калемегдану, главна железничка станица је већ измештена, нарушава се простор око куле на Гардошу, сведоци смо „рестаурације“ Великог степеништа... У контексту младеновачког споменика, можда најинтересантнија чињеница јесте подизање споменика Стефану Немањи на Савском тргу. Подизањем споменика славним владарима средњег века актуелна власт у свој систем вредности покушава да имплементира континуитет златног доба нације, у исто време не водећи рачуна о судбини споменичког наслеђа на територији Косова и Метохије.


На овом месту, не могу да не поменем да је у мају 2017. године ова иста власт подигла спомен-бисту Божидарки Дамњановић- Кики. 

Остаје ми да закључим да је на помолу можда рађање новог уметничког стила. Чист „напредизам“.


Грбић Јасмина
Мастер историчар уметности

Нема коментара:

Постави коментар