Младеновачка општина ушла је у групу оних у
којима ће се извршити гасификација у сарадњи са Србијагасом и приватном фирмом
ДМ Инвест. Та тачка дневног реда није била међу онима које смо добили за
седницу, а информације о њој смо добили буквално пред саму седницу СО
Младеновац, док смо улазили у салу. Тако да нисмо имали времена да се упознамо
са темом пре саме седнице. Разлози за покушаје да то прође непримећено су
постали јасни кад смо се упознали са темом.
Многи Младеновчани се сећају како је
гасоводна мрежа већ грађена у општини пре око једне деценије, као и колико је
скуп био прикључак. Ипак, због повољне цене гаса, многи су се тада прикључили
на мрежу. Гас је после тога драстично поскупео, што је довело до тога да је
опала потражња, као и да многи који су се прикључили престану да користе гас за
грејање.
Без обзира на то, велика улагања у гасификацију се настављају у 2019. Оно што је нарочити проблем је то што је Инсајдер још пре неколико година открио механизам по коме се послови гасификације додељују приватним фирмама и то без тендера.
Вратићемо се на открића Инсајдера, као и на
сличности са случајем гасификације Младеновца. Пре тога да вас упознамо са
материјалом који смо добили пред саму седницу да не бисмо имали времена да га
прегледамо.
У материјалу се, између осталог, наводи и
који је званични разлог за хитност доношења ове одлуке (благовремено планирање
средстава у Програму пословања Србијагаса), па се да наслутити да 26. децембра
(на дан одржавања седнице) Србијагас и даље нема Програм пословања за следећу
годину.
Такође, можемо видети и да општина за
„стратешког партнера“ бира предузеће ДМ Инвест, а све без икаквог тендера или
јавне набавке. Не наводи се ни када нити која је комисија одабрала ДМ Инвест,
да ли је и када било јавног позива за избор стратешког партнера, по којим
критреријумима је поменута фирма одабрана, а у односу на остале евентуалне
понуђаче...
Веће је одржало седницу на којој је
утврдило овај предлог и то као једину
тачку дневног реда дана 26. 12. 2018. Дакле, истог дана када је била
и седница СО Младеновац на којој је пред саму седницу додата поменута тачка.
Осим што претходно речено у старту буди
сумњу, у даљем делу текста, после дела о самом материјалу који смо добили, ће
бити представљен читав механизам по коме су у другим општинама кроз период дужи
од 10 година послове гасификације мимо закона добијале приватне фирме,
укључујући поменути ДМ Инвест који је, колико је јавност упозната, без икакве
процедуре добио посао у Младеновцу.
Даље, свакоме ко живи у општини Младеновац
је смешна и тврдња како ће веома скупо грејање на гас постати доминантно и када
је у питању грејање индивидуалних стамбених објеката јер „предметна подручја
постају хомогена и густа, попуњена средина“. Као што можете видети у
материјалу, поменута подручја су Мала Врбица, Амерић, Пружатовац, Црквине,
Марковац, Бељевац, Велика Иванча, Кораћица, Рабровац, Јагњило, Велика Крсна,
Белуће, Дубона, Шепшин, Сенаја и Влашка – све до једног сеоска насеља, па остаје
нејасно где су приметили новопридошло густо насељавање у овим деловима општине.
Вредност целог посла није наведена, али из
материјала можемо видети да је Уникредит банка спремна да пружи гаранције ДМ
Инвесту на износ од 18 милиона евра.
За крај овог дела, скрећемо вам пажњу на допис Србијагас-а у коме стоји да „прихвата предлог“ председника општине Младеновац, као и да је
потребно да општина Младеновац припреми и усвоји „Програм гасификације и
изабере стратешког партнера у складу са процедурама које су биле
спроведене у осталим општинама“.
Што нас доводи до следећег...
Опис поменутих процедура
Инсајдер је, у серијалу „Енергетски
(не)споразум“, открио читав механизам који кроз јавно и приватно партнерство доводи
до додељивања ових послова приватним фирмама мимо Закона о јавним набавкама и
то по знатно вишим ценама од оних које стоје у званичним плановима.
Љиљана Хаџибабић из Агенције за енергетику
изјавила је: „Знам да они имају такве уговоре, али то није дозвољено“, а читав
посао вредан неколико стотина милиона евра подељен је између пет фирми – ДМ
Инвест, који је добио и посао гасификације Младеновца, Millenium Team,
Високоградња инжењеринг, Промонт и Бобар Бешка.
Инсајдер је такође открио да те приватне
фирме бележе значајна повећања прихода, док Србијагас, и иначе презадужено
јавно предузеће, ове послове финансира из кредита које враћају грађани.
Инсајдер закључује да читав процес изгледа
овако:
Општина изабере приватну фирму за
стратешког партнера и то без тендера и мимо закона. Сва средства улаже
Србијагас и то из кредита које плаћају, или буџета који пуне грађани. Приватна
фирма је у ствари само извођач радова, што би морала да постане кроз јавну
набавку која у овим случајевима никада није извршена.
Потпуно се игнорише огромна цена гаса која
смањује потрошњу, не приказују се икакве студије које би објасниле
заинтересованост грађана и хронично се избегава Закон.
2008. цена гаса драстично расте, што
умањује потрошњу, па приватне фирме које су биле власници гасовода у одређеним
областима престају да улажу у гасификацију. Просто им се не исплати. Србијагас,
са друге старне, наставља, и то по поменутом моделу по коме се улагања сведу на
плаћање приватним фирмама које на тај начин добију новац, али не сносе никакве
ризике пословања. Све ризике сноси Србијагас, који читав посао плаћа новцем
грађана.
Према уговорима, у већини случајева општина
је та која бира „стратешког партнера“, то јест приватну фирму која по
гореописаном моделу учествује у гасфикацији. У Младеновцу је то, као што можете
видети у материјалу, ДМ Инвест. Иста фирма је раније добила и посао
гасификације Обреновца, чија је цена у програму била 25,6 милиона евра, док је
у самом уговору нарасла на 30,3 милиона евра - све то је платила државна фирма
јавним новцем.
Уколико се вратите на материјал који смо
добили пред саму седницу можете видети још сличности између ове одлуке и
механизма који је открио Инсајдер. Сам механизам је најбоље описан у овој
епизоди серијала.
Такође, сазнали смо и да Младеновац није
једина општина у којој се овако „хитна одлука“ донела у последњим данима
године. Слична ситуација десила се и у Краљеву, на пример, где је посао добио
Millenium Team, такође једна од поменутих фирми.
Министарство енергетике, развоја и заштите
животне средине одговорило је Инсајдеру да је „закључивање уговора о стратешким
партнерствима за гасификацију у искључивој надлежности локалних самоуправа“.
Без обзира на „савете“ Србијагаса, и локални општински оци су одговорни за све
ово, а уговор потписује председник општине.
Питање је колико су одборници владајуће
већине знали за шта гласају. Ипак, то их не оправдава, већ показује сав
неодговорни безобразлук људи којима је једини задатак дизање руку по жељи
неколицине „упућених“. Они дижу руке јер „верују у предлоге и нема потребе да
читају материјал“, предлоге даје општинско Веће по „савету Србијагаса“, а
Србијагас сву одговорност пребацује на општину, јер „општина самостално бира
„стратешког партнера““. И тако у круг, све док јавност то дозвољава.
Док им ви то дозвољавате.
Материјал за гасификацију
Нема коментара:
Постави коментар