понедељак, 24. септембар 2018.

Кад камере нема


16. седница СО Младеновац одржана у среду, 19. септембра 2018. није била директно преношена на сајту медија који иначе преноси (стримује, кад већ телевизију немамо) седнице зато што су представници тог медија били у Тирани пратећи децу из КУД-а Љубомир Инвановић Геџа. Без обзира на дешавања на седници, испало је добро што су камере биле у Тирани, јер су документовале поражавајући однос наших званичника и институција према члановима КУД-а који на најбољи начин репрезентује нашу земљу – управо супротно од тога што исти ти званичници и институције раде. Но, о томе другом приликом.

Оно што се дешавало на седници било је безобразно извитоперавање система, унижавање институције Скупштине, основно непоштовање јавне функције и поверења грађана. Изгледа да главешине из општине не разумеју да победа на изборима никако не значи да су добили мандат да раде шта год желе, већ да општину воде у складу са законом и за општу добробит.

Парадоксално, додатно бахато понашање највиших функционера у Младеновцу у недостатку камера показало је и једну добру ствар. О њој ћемо пред крај текста.


Шта се дешавало на седници?

Пре него што смо кренули са тачкама дневног реда владајућа већина изгласала је да се време обраћања ограничи на три минута, као и да једна особа сме изаћи само једном у расправи око једне тачке. У праки то је изгледало овако: када нама истекне три минута док постављамо питања каква ћете видети испод, прекину нам излагање, или чак искључе микрофон. Такође, немамо право ни на реплику, ни на поновно излагање. Када владајућа екипа прича испразне флоскуле и приземно нас напада да би скренули пажњу са питања, ограничење не постоји. Измерили смо два излагања Горана Спасојевића који је оба пута причао преко 16 минута, док нам је за председника општине понестало батерије.

Погађате, нису били прекинути без обзира на негодовање опозиције. Чак је једна одборница владајуће већине због тога у ходнику критиковала председника општине за време једног од епских излагања Спасојевића, на шта је председник одговорио „нема везе, нико га не снима“, што и није било тачно, јер је у сали ипак била једна камера новинара кога ћемо поменути даље у тексту, те се председник исправио рекавши да је тај новинар „и онако његов“. Ово се све дешавало пред једним нашим одборником.

Даље информације имају два дела – први је онај формални (макар у теорији) који се тиче тачака дневног реда, а други се тиче бахатог понашања. Покушаћемо ово да опишемо што је краће могуће. Већина тачака дневног реда се односила на ребалансе, што јавних предузећа, што општине, као и на извештај о утрошку средстава у првих шест месеци ове године.

Битна питања

Решили смо да питања постављамо у врло директној форми. На пример, на страни тој и тој, под пројектом тим и тим, пише то. И затим следи питање о наведеном.

Ево само неколико информација и питања:

    
    Ако се сећате оних 10 милиона са необјављене седнице Већа за пакете дељене пред изборе, видели смо да је ван Скупштине, на Већу, за пројекат „За Младеновчане“ (не можемо им порећи лицемерну креативност у подсмевању) под којим се десило дељење пакета у буџетску резерву пребачено 10 милиона динара, иако је председник општине тврдио да се то није десило. Такође смо видели да тај пројекат НИЈЕ ПОСТОЈАО у основној одлуци у буџету, те да се први пут појављује у ребалансу у коме пише да вреди 5 милиона динара.

По којој логици је пребачено 10 милиона, ако све одлуке око већ проблематичног пројекта, као и јавне набавке и извештаји кажу да је његова вредност 5 милиона? Такође, како то да је списак грађана који су добили пакете усвојен неколико месеци након што су сви пакети већ били подељени?

  • Преко Закона о доступности информација од јавног значаја тражили смо извештаје о утрошку средстава за неке пројекте. Интересантно, оно што смо добили од надлежне службе не садржи НИТИ ЈЕДАН РАЧУН. Већина материјала су планови за пројекте, а не и извештаји о изведби или утрошку средстава.
  • Које карте су куповане у пројекту већника Вељка Лукића „Карте за све“ када је њихова просечна цена 1250 динара? У пројекту пише да се набављају карте за културна и спортска дешавања (сећамо се утакмица и филмова у младеновачком биоскопу за сличан пројекат), тако да је просечна цена веома висока и сумњива, да не причамо о самој подели карата.
  • Исти већник био је задужен и за „У сусрет младима“ који укључује дискусионе панеле и предавања. Пише да их је било 12 и да је свако појединачно коштало 41.666 динара, па нас је занимало када су биле те радионице, шта је било на њима и шта је коштало скоро пола милиона динара.
  • Прошле године су преостала средства за медије подељена ван конкурса крајем године. Два медија су добила по 50.000 динара, а остали ништа. Интересантно, ове године су преостала средства за медије у вредности од чак 1.600.000 динара. Питали смо какав је план за њихову поделу, да не буде опет као прошле године.
  • Дуго најављивани Клуб за тражење посла не постоји, а у плану за запошљавање пише да се после мера за повећање запослености у вредности од 705.000 динара очекује да број незапослених ПОРАСТЕ.
  • Зашто касне радови око водовода и програма заштите животне средине?
  • Шта је са радом комисије која се бави решавањем проблема паркинга?
  • Да ли је могуће да је у делу о помоћи за најугроженије делове становништва која укључује ствари као што су економско оснаживање угрожених породица и мобилне стамбене јединице убедљиво највише новца утрошено на бесплатна путовања пензионера којима се хвали владајућа странка, иако их плаћа општински буџет?
  • Зашто општина не уплаћује новац за секретаре месних заједница, иако је та накарадна конструкција изгласана управо од стране владајуће већине? Ко ће да исплати казне и камате уколико секретари туже општину и где је новац који је опредељен за то?
  • Да ли је могуће да ће књигу о најуспешнијем спортисти Младеновца коју плаћа општина писати (да будемо фини) и новинар упитне писмености (неки кажу и усмености), али неупитне блискости са општинским властодршцима?

-          ...и још много питања која се тичу средстава утрошених у првих шест месеци, а која су планирана за целу годину.

Такође су нас интересовала и дешавања у ЈКП „Младеновац“ Младеновац у којима су ревизори пронашли низ неправилности.

На пример, ЈКП је присвојио преко 18 милиона динара новца који се наплаћује од грађана преко рачуна, али за рачун локалне пореске администрације. ЈКП је присвојио туђи новац и приказао га као своју добит и тако помогао да одржи свој рачун у плусу. Питали смо да ли је то тако и даље.

Питали смо и зашто је незаконито потрошено скоро 15 милиона динара без јавних набавки иако је ревизор нагласио да за то нису постојали разлози.

Још једном смо покренули питање квалитета воде јер смо у документу (чији део можете видети испод) Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда и Београдског водовода и канализације пронашли да се све отпадне воде из насеља без пречишћавања изливају у реку Велики Луг, што је уништило сав живи свет.

Још страшније, 3 км низводно од места изливања канализације налази се извориште „Ковачевац“ са кога се једним делом водом за пиће снабдева Младеновац.



Други део дешавања

Да би се успешно избегло одговарање на питања, у сали се налазило и неколико особа којима је посао био да добацују, ометају излагање опозиције и вређају. Наравно, без икаквих санкција.

Када би председник општине изашао „да одговори“, то би се свело на измишљање података и цифара, личне вербалне нападе на одборнике опозиције (чак је успео да добаци да ћемо ми „одговарати због Музеја“, иако је све наведено тамо он рекао у интервјуу), испразне флоскуле о невероватном бољитку у нашој општини и слично. Све, само не оно што смо питали. Чак је дозволио себи да на каже како све то пише у материјалу, само ми не читамо (не, не пише, из материјала смо извукли питања), као и да не може да одговори јер не постављамо „довољно конкретна питања“ – она изнад која смо побројали и још много сличних, па сами процените колико су конкретна.

Шефица одборничке групе СНС Снежана Павићевић је чак покушала да питања о неправилностима у пројектима скрене на начелницу Службе за буџет и финансије Анђелку Миловановић, као да је она та која купује карте, прескаче јавне набавке у ЈКП води пензионере по Србији.

Шта је добро у свему томе?

Иако су и иначе лицемерни и одговоре већ редовно не добијамо, понашање владајуће већине на овој седници било је приметно безобзирније и бахатије, посебно у делу ограничавања наших излагања и лаконских одговора који показују да они и даље не схватају да буџет нису њихови лични новци.

То показује да се плаше реакције јавности – пре свега реакције оних 50% који не гласају. Јавност сада није могла да прати седницу, па су сада били још гори, до те мере да се одборница владајуће већине жалила.

Имајте то на уму следећи пут када помислите да им не можете ништа.

САМО ЈАКО!