понедељак, 10. септембар 2018.

"Отворен" Музеј Младеновца


Овакав наслов, само без наводника, могли смо видети у више медија претходних дана. Наиме, Младеновац је другог августа прославио Дан општине и једна од манифестација у склопу прославе било је и отварање Музеја који није радио скоро 10 година. Свечаности je присуствовалa неколицина културних радника, затим локални функционери, градска секретарка за културу Ивона Јевтић и (заменик) градоначелник(а) Београда Горан Весић. Наравно, уз пригодне говоре, декларативне хвалоспеве култури и наглашавање значаја Музеја за општину.

Волели бисмо да можемо безрезервно поздравити отварање једне културне установе која није радила безмало читаву деценију. Несумњиво је да је постојање и функционисање Музеја Младеновца пожељно и значајно за општину. Ипак, локална власт је успела да остави горак укус у устима чак и када је у питању нешто око чега би требало сви да се слажемо.

Иако се суштина овог текста (до ње ћемо доћи даље у тексту) крије у наводницима из наслова, неки аспекти читаве акције око Музеја Младеновца привукли су пажњу јавности и пре самог отварања. Да ли је у питању претеривање потпомогнуто већ пословичним (а ипак потпуно оправданим) неповерењем грађана, или ту заиста има нечега, процените сами.

Цена

Прво што је привукло пажњу је сума издвојена за реновирање Музеја. Обнова је финансирана заједничким улагањем града Београда и Министарства привреде и то у вредности од 30.000.000 динара, што је око 250.000 евра! Поменута цифра би неупућене навела да помисле да је Музеј Младеновца некаква огромна грађевина. Поменуту зграду, истина лепу, можете видети на следећој слици:



Напомињемо да је грађевина са слике изнад само реновирана за поменути новац, а не саграђена од темеља.

Треба ли још новца?

Затим се у јавности појавила и непознаница око тога да ли је у поменуте милионе укључен и мобилијар, или се он накнадно купује. Они који су били пристуни на полусатном свечаном отварању кажу да у музеју осим "голих зидова" нема много тога као што су витрине, ормари, столице, полице ... 

Одговори, увек незванични, наравно, су варирали, тако да нисмо сигурни да ли се коначна вредност радова завршава на поменутих 250.000 евра. Шансу да поставимо питање на седници скорије нисмо добили, пошто су седнице СО у Младеновцу сада већ стандардно неколико дана пред истек последњег законског рока. Уколико се случајно надлежни и даље премишљају око овога, надамо се да ће им овакво јавно питање побудити макар осећај стида и довести до тога да 250.000 евра ипак буде довољно.

Светски, а наши

Поред београдског извођача радова који је у нашој општини већ радио на неколико великих пројеката, приметно је и неуобичајено присуство и заинтересованост младеновачких функционера. Музеј Младеновца је у саставу Музеја града Београда, а средства су обезбедили град Београд и Министарство привреде. Међутим присуство и заинтересованост општинских отаца за нешто са чиме начелно немају много везе и, рекли бисмо, никакву надлежност су били више него очигледни. Чак је у интервјуу који можете погледати испод председник општине изјавио: „Ми смо отворили Музеј“.

Немамо обичај да се бавимо спекулацијама и то нам никако није циљ, али пошто смо до сада научили да на конкретна питања, чак и на седницама СО добијамо неистине, спиновање, избегавање теме, приземно препуцавање на нивоу личних увреда, или пак ама баш никакав одговор, решили смо да поменуте непознанице наведемо у овом тексту. Одговоре не очекујемо.

О наводницима из наслова

Пре објашњења, неколико цитата:

„Mislim da opština Mladenovac nije mogla da dobije lepši poklon za svoj dan, a danas je dan te opštine, od otvaranja muzeja - rekao je Vesić i dodao da taj muzej radi u okviru Muzeja Grada Beograda i da je skoro 10 godina bio zatvoren.
 - To je sramota, ali ovo nije ni prvi ni poslednji muzej u Srbiji koji nije radio duže od 10 godina - naveo je Vesić i podsetio da nisu radili ni Narodni muzej, ni Muzej savremene umenosti.On je kazao da su obnovu Muzeja Mladenovca inicirali Grad Beograd i Muzej grada Beograda i istakao da je vrednost investicije oko 30 miliona dinara. 
- Mislim da je veoma važno da oni koji žive u Mladenovcu, a posebno mladi, mogu ovde da vide izložbe. Danas, recimo, mogu da vide izložbu ''Ćilim" a videće i druge izložbe i na taj način podižemo kvalitet života stanovnika Mladenovca - poručio je Vesić.“

„Predsednik opštine Mladenovac Vladan Glišić izrazio je zadovoljstvo zbog otvaranja Muzeja Mladenovca koji je, kako je istakao, veoma važna ustanova za tu opštinu.- Muzej Mladenovca predstavlja ličnu kartu naše opštine i siguran sam da će ovo biti najlepša ustanova i centar kulturnog i društvenog okupljanja - rekao je Glišić. Kako je dodao, u Mladenovcu se mnogo toga radi, gradi, renovira i asfaltira, a između ostalog, kako je naveo, u toku je rekonstrukcija Srednje tehničke škole, a vrednost radova koje finansira Grad Beograd je više od 60 miliona dinara.“

А онда је, неколико дана касније, сам председник општине подгрејао приче у јавности у интервјуу који је дао једном локалном медију (Dragon star - mladenovacuzivo.com).

Тај део интервјуа можете чути од 6:25 на следећем линку

Извор: GulaNET TV (YouTube kanal)

Поред изјаве новинара Драгана Гуле Николића како је Младеновац био „без културе“ свих ових година, поред живог и здравог Центра за културу (а од скоро) и туризам,, ликовне колоније, позоришног фестивала... пажњу нам је привукла и изјава председника општине да је Музеј Младеновца отворен иако нема употребну дозволу и радови нису завршени. 

Претпостављамо да је разлог превременог отварања био да се председник похвали новом зградом Музеја пред званицама баш 2. августа, на Дан општине, али то отвара неколико питања:

Прво, како је могуће да је Музеј Младеновца отворен без употребне дозволе? Зар не постоји Закон који то регулише и која је уопште сврха употребне дозволе ако се установа може отворити и употребити и без ње?

Друго, изјава председника општине да су радови и даље у току (и да су за тај део радова „обезбеђена средства“ – она иста или нека друга?) нам говори и да примопредаја Музеја није извршена, јер се она обавља по завршетку радова. То би значило и да је отварање Музеја на Дан општине, а затим и постављање изложбе и дочекивање гостију укључујући (заменика) градоначелника Горана Весића, потпуно незаконито.

Опаска истог новинара да је таквим признањем пред камерама председник општине предупредио критике грађана по друштвеним мрежама – јер, где друго грађани могу да упуте критику данас – уопште не стоји. Чињеница да је председник општине признао незаконито деловање никако не оправдава поменуто деловање. Рекли бисмо да је то био зицер за искусног новинара у директном интервјуу, али ваљда га чува за другу прилику.

Међутим, скоро отворени „центар друштвеног окупљања“, како га је назвао председник општине је у наредном периоду био – затворен!

Музеј Младеновца, чије је реновирање плаћено (макар) 250.000 евра и који је другог августа свечано отворен мимо закона да би омогућио угошћавање и сликање функционера, за грађане је био затворен, капија закључана, а у постављеној изложби су прилику добили да уживају само они који су се другог августа нашли у „отвореном“ Музеју.

Један од грађана је и снимио свој покушај да уђе у Музеј:


У међувремену, Музеј је (поново?) отворен, а да проблем са радовима и необављеном примопредајом и даље стоји. Ко ће бити крив уколико се деси некакав проблем у току радова, или се оштети поставка? Ради ли Музеј Младеновца или не? Треба ли још новца поред оних 250.000 евра? Да ли је завршен и безбедан и ко је уопште одговорно лице?

Питање је може ли ико распетљати овај логички, финансијски и правни галиматијас и уопште објаснити шта је истина и који је редослед дешавања. Ми се питамо да ли ћемо, у складу са праксом коју смо видели на нивоу државе, присуствовати отварању Музеја Младеновца још неки пут. Рециклажа прилика за сликање и говоранцију се не пропушта, а јавни новац, безбедност, закони и смисао – ма, ко још о томе брине?

Нема коментара:

Постави коментар