петак, 03. новембар 2017.

Prepisano političarenje

Poslednjih dana svedoci smo, možda ispravnije reći žrtve, medijske manipulacije nevidjenih razmera. Obesmišljavanjem republičkog parlamenta, loše odglumljenom ulogom žrtve nasilja, od strane predsednice parlamenta, uvelo je i legitimizovalo jedan novi oblik nasilja nad svim gradjanima ove zemlje. Scenario iz republičkog parlamenta se brzinom svetlosti preneo na lokal, pa smo na jučerašnjem redovnom zasedanju mladenovačke skupštine bili u prilici da uzmemo učešća u jednoj novoj SNS sapunici. 




Mentalno pripremljeni da satima slušamo izveštaj vlasti kako nam je u Mladenovcu sve bajno i sjajno, naročito u poredjenu sa onim kako nam je strašno bilo u periodu dok su žuti bili na vlasti, u prostorijama gradske skupštine najsiromašnije beogradske opštine, dočekao nas je drugi scenario. Hol zgrade opštine, prepun radnika javnog preduzeća, i dece! tih istih radnika, sa transparentima u rukama i pištaljkama u ustima, pavio je nevidjenu buku. O čemu se radi? Poslanik Boško Obradović, na poziv lokalnih predstavnika Dveri, došao je u našu opštinu, povodom desete tačke dnevnog reda koja se izmedju ostalog ticala izgradnje prihvatnog centra za azilante u jednom mladenovačkom selu. U skladu sa svojim uverenjima, došao je da održi konferenciju za novinare o ovom pitanju, ali kako su predstavnici lokalne vlasti dobili dojavu o njegovoj nameri, nije im preostalo ništa drugo do da  munjevito organizuju demonstracije. Poniženim radnicima javnog preduzeća, koji su u večitom i realnom  strahu od gubitka posla, tutnuli su u ruke ne naročito kreativne natpise, jer su se svi svodili na zaštitu žena/žene /Maje Gojković od nasilja, i izdali naredjenje da zvižde i urlaju do iznemoglosti. Kad bi ova masa ostala bez daha, mladi većnik Veljko Lukić, za koga se u mladenovačkoj varoši dobro  zna da je jedva završio osnovnu školu, istrčavao je iz skupštinske sale kao kakav uvežbani dirigent i ponovo budio zanemoćalu skupinu. Pored nekoliko poziva policiji, da reaguje na incident, državni organi reda i mira se nisu odazvali pozivima. Unutar skupštinske sale, predsednik skupštine započeo je sednicu kao da se ispred vrata te iste sale apsolutno ništa ne dešava. A na vratima predsednik opštine sopstvenim telom sprečava narodnog poslanika da udje u salu.  Rebalansi budžeta, izveštaji o programima poslovanja javnih ustanova i preduzeća, izveštaj o radu uprave,  izlažu se uspesi jedan za drugim... predlagači, odbornici vladajuće koalicije, pričaju o tome kako Mladenovac nikada u svojoj istoriji nije imao veći i bolji budžet, a eto, pretila nam je opasnost da prodjemo kao opština Novi Beograd.  Na stranu to što je utrošak kancelarije za mlade iznosi 100% godišnjih sredstava, za šest meseci rada, ili što je UO Centra za kulturu i turizam  odbio da potpiše izveštaj Turističke organizacije...  Za skupštinskom govornicom treperi  jedan prelepi svet  u svojoj egzaltiranosti, a napolju buka, pa se ova dva sveta prepliću, susreću, mešaju, a oba sveta izviru iz vladajuće koalicije. I ovaj sjajan, i ovaj neko bi rekao primitivan, tako da cela zgrada skupštine bruji u jednoj kakofoniji najrazličitijih zvukova, satima, do mraka... Predsednik skupštine i umorni učesnici  ove nadrealističke predstave,  što od gladi, što od nedostatka vazduha u skupštinskoj sali, rešeni da svoja tela konačno izbave iz ove mučionice prave pauzu. Skoro svima je koncentracija toliko pala da niko ne zna više šta se dešava, buka i dalje traje, guraju se na izlaznim vratima. Neko je u tom metežu gurnuo našu odbornicu Jovanu, a nikada umoran, ambiciozni većnik Bojan Stanojević u trenutku svetlosti grabi priliku da iscenira novi skandal  i  ugrabi političke poene za svoju stranku. Hitro nabacuje ulogu zaštitnika, i pravi skanadal republičkih razmera - Dverjani ne udarajte devojku. Uludo Jovana troši reči objašnjavajući da ne zna ko je gurnuo, to nije ni bitno. Bitno je da imamo našeg lokalnog heroja, zaštitika žena/žene/Maje Gojković. Dan nakon loše izrežirane predstave, sledi dobro poznati medijski spin. Predstavnici lokalne valsti  daju saopštenja za javnost, u kojima ni jedna napisana/izrečena reč nema trunke istine. Ali njima istina ne treba, treba im buka, nered i javašluk na svim nivoima.

SAMO JAKO!