Ових дана имали смо прилике да видимо оптужбе против грађана које је МУП означио као организаторе непријављеног протеста „Против диктатуре“. Прво су то била два студента ФДУ, Гаврило Вучетић и Павле Терзић, а затим и Владимир Перић и Тијана Хегић. Власт је овим, али и још неким потезима лако побила сопствене, ионако климаве, аргументе и из изјава у време протеста и из оних датих последњих дана.
Но, назад на тему.
Али ни то није све.
Сви оптужени су демантовали оптужбе, а других
двоје су напоменули да саслушања виде као притисак на слободу појединца, као и
да је то упозорење сваком грађанину шта може да му се деси ако се појави на
неком протесту. Као што ћемо то видети даље у тексту, то изгледа потпуно тачно.
Разлози тог протеста, чак и у току онако
хаотичних времена каква су била постизборна, све су очигледнији како време
пролази. Узурпација медија и институција све је очигледнија у последње време. То
је нешто што власти свакако не одговара, те изгледа како су оптужени у праву
око поменутог упозорења.
На пример, сам министар унутрашњих послова
Небојша Стефановић је у току протеста изјавио
како су то не студентски, већ „високополитички протести“, те како су их
организовали многи опозиционари. Стефановић је помињао Сашу Јанковића, Вука
Јеремића, Верка Стевановића у Крагујевцу, Локални фронт у Краљеву и то као део
штаба Саше Јанковића, Бранка Миљуша, Ђорђа Вукадиновића, сина Зорана Живковића
Марка, Бошка Обрадовића... Неки медији попут листова „Информер“ и „Ало“ су
помињали и „Легијиног човека“ као организатора, као и новокомпонованог нам
пријатеља господина Сороша. Ма,
белосветска завера.
Хвалио се министар и недостатком диктатуре, објашњавајући то „дозвољавањем протеста оних
који су пре само два дана доживели убедљив изборни пораз.“ Да не причамо колико
је то бесмислена замена теза.
Затим је објашњавао и како се извињава грађанима који се жале да не
могу да се крећу (а сећамо се и срамне оптужбе госпође Наде Мацуре која је
рекла да демонстранти спречавају пролаз возила Хитне помоћи, што је врло брзо
демантовано), те да они ту ништа не могу, јер немају трасу кретања. На страну
што је на фејсбук групама траса била објављивана редовно, али зар „жао ми је,
не знамо куда ће, па не можемо ништа против шачице људи која блокира цео град“
не би у ствари, да је истина, било бламантан
пример неспособности министра и његових потчињених.
Пошто није истина, имамо и друге примере
попут скорашњег оглашавања тужилаштва које је изјавило да у случају „покушаја атентата на (тадашњег)
премијера у Јајинцима“ од „великог броја доказа“ укључујући и много оружја,
затим стотинак људи „повезаних са неким местима, објектима и другим људима“, да
не помињемо сада и наводе медија из тог периода, оно у ствари нема материјала
да покрене поступак против било кога. Слушајући изјаве министра, изгледа као да
смо имали покушај атентата на првог човека државе, имамо много доказа и то
против великог броја лица, али нека, нема везе, шта има да се тужакамо,
атентатчић горе доле.
Но, назад на тему.
На то све, новоизабрани председник господин
Вучић додао је и да "онај ко има времена увек је у реду да протестује док
је то мирно... и надам се да се неће видети неодговорност неких политичара који
су раније позивали на насиље, а све док неко изражава да ли је за или не, док
је то на викању... то је све океј“, као и да смо ми „демократска земља и свако
има право да буде срећан или несрећан због изборних резултата“. На које ли је
„неодговорне политичаре који су раније позивали на насиље“ мислио?
Међутим,
испаде да баш и није океј, као и да људи имају право да буду несрећни, али не и
да то јавно искажу на миран начин.
Наиме,
из тог лонца „свих против храброг Вучића“, те гомиле осведочених политичара, а
и неких политиканата, вођа готово свих странака и покрета, страних сила и
плаћеника, разноразних активиста, а потпуно супротно наводима председника како
је то „све океј“, МУП је прво оптужио два студента ФДУ који нису ништа од
горенаведеног.
Толико и о министровој изјави да протести нису студентски, „да је ово високополитички скуп, а да су организатори
чланови штабова опозиције, то јесте“, те да никакве мере против учесника неће бити предузимане, јер је Србија демократска земља.
Шта би са тиме, господине Стефановићу? Супротно изјавама, ево мера, али не
против опозиционих лидера, већ против два студента – због протеста који није
студентски и који је „океј“.
Дакле, до сада су представници власти
успели да својим изјавама докажу да протест ипак није био политички, те да оно
да смо ми демократска земља у којој свако има право на протест ипак изгледа да не
важи. Опет, то је све само упоређујући изјаве и потезе носиоца власти.
Али ни то није све.
Остаје питање оправданости протеста, јер
јесте истина да је Александар Вучић, уз све неправилности,
ипак имао највише гласова на изборима. Међутим, и ту су се представници власти
и институција несвесно потрудили да дају оправдање
оптуженим студентима.
Прво смо од тужилаштва сазнали да слике и
снимци одвлачења и дављења новинара са полагања заклетве у ствари приказују
њихов начин да љубазно замоле те новинаре да се удаље да би спречили веће
инциденте и линч. Озбиљно, без карикирања, то је сиже образложења тужилаштва.
Оно се још и позива на изјаве сведока, којима очигледно више верује него сопственим очима које гледају снимке и
фотографије.
Такође смо сазнали и да је тадашњи
премијер, а садашњи председник Србије или
лажно оптужио врх градске власти (што је кривично дело), или је полиција одбила
да ради свој посао не само у току рушења у Херцеговачкој, већ и после
његових јавних навода о тим сазнањима.
На основу чега је господин Вучић изјавио да
је врх градске власти одговоран за то рушење? Ако је имао доказе, дужан је да
их представи органима (који га чак нису ни саслушали после тих навода), а ако
није, одакле му право да на тај начин оптужује прве људе главног града?
Кад смо већ код „на основу чега“, на основу
чега је исти човек изјавио да ће Београд на води бити готов за 4 године, па онда то променио на 30
година? Морао је имати неки основ за ову прву цифру, није ваљда лупио. Какав је
то основ који промаши за 7 и по пута и то код пројекта те величине и важности?
И то је све и даље само врх леденог брега.
Сведоци смо проблема у Поштама које су
очигледан пратијски плен, као и притисака на раднике који су се (у овој истој „демократској
земљи“) дрзнули да доведу у питање крајње нестручно, бахато и штетно
руковођење. Њих снимају, захтевају да се индивидуално изјасне да ли су за
протест да би их потом кажњавали и суспендовали...
Видели смо и да је сасвим нормално да човек
прима 8.000 динара месечно, а за кампању СНС донира 40.000, као и да председник
опуштено изнесе пример незаконитог финансирања сопствене кампање и да надлежне
институције не реагују, а и да тужилаштво прикрије податке.
Сведоци смо и хаоса у републичкој (а и
нашој локалној) Скупштини, срамотног понашања посланика, узурпирања овлашћења и
слободног тумачења правилника, гласања против свега што предложи опозиција
(једино је бламантна погрешна употреба звонцета госпође Маје Гојковић успела то да промени,
макар и на један минут), чињенице да нам у одлукама о здравственом осигурању
главну реч има Маријан Ристичевић (од милоште у нас назван ПК),
да је за шамарање између чланова СНС у Суботици крива опозиција, те да је човек
који је снимљен како прети убиством, батинама, чупањем гркљана и вађењем очију то радио јер је емотиван.
Судског процеса нема.
Видели смо и да је господин Вулин стигао да
тридесетак пута оде до Канаде у посету тазбини сваки пут се враћајући са по 9.000 евра, јер је, наравно, све по закону. Али је
то било пре него што је био министар, па је „све океј“.
И ником ништа. Већина институција углавном
ћути, а и кад проговоре већина народа пожели да нису проговориле и то због
трансфера блама. Оне које се и дрзну да раде свој посао буду или нападнуте, или
игнорисане, чак и када је то противно закону.
Примери рада власти и већине институција
довели су до тога да народ има свако право и разлог да се буни против њих. А додатни доказ је чињеница да су за
потпуно „океј“ политичке протесте које су наводно организовали опозициони
политичари заједно са страним силама које раде против Србије оптужена два
студента ФДУ. Опет, само из уста владајућих политичара и потеза надлежних
институција.
ПС
Кад смо већ код непријављених скупова,
имали смо ми један скорије у Младеновцу у сред седнице када је наочиглед свих
нас један већник увео у хол зграде општине у радно време раднике јавног
комуналног предузећа који су тобож протестовали против Бошка Обрадовића и
ометали седницу. Надам се да ће и тај протест изаћи на чистац.
Нема коментара:
Постави коментар