петак, 15. септембар 2017.

Саопштење поводом афере око избора директора у ОШ „Коста Ђукић“ у Младеновцу

У светлу скорашњих дешавања око избора директора у ОШ „Коста Ђукић“ у Младеновцу сматрамо да је апсолутно недопустиво понашање челних људи општине по питању овог случаја и то из више разлога. Осврнућемо се на наводе из саопштења госпође Јасминке Вуковић, директорке поменуте школе која је под притисцима поднела неопозиву оставку на место директора и повукла своју кандидатуру пошто је конкурс већ био завршен, а она добила 75 гласова запослених, док је госпођа Чабрило, противкандидат, добила 18 гласова.
Уколико нисте упознати са самим случајем, саопштење можете прочитати овде



Пре свега, законска процедура избора директора на било који начин не укључује челне људе општине. Њихово мешање је, пре свега по том основу, противзаконито.
Председник општине, Владан Глишић, који је изјавио да никаквих претњи нити притисака није било, те да је госпођу Вуковић позвао само да би јој рекао „да нема подршку представника локалне самоуправе“, изгледа да је заборавио да јој та подршка уопште није потребна ни да би победила, а нарочито не да би се кандидовала. Госпођа Вуковић каже да је то обавештење из уста председника општине овако изгледало: „то не иде тако како ти мислиш, ја ти само кажем ко је наш избор“. Процедура нити у једном тренутку не захтева мишљење, нити било какво мешање челних људи општине, а још мање било које странке, па и оне у владајућој коалицији.
Даље, захтевање списка чланова Школског одбора од госпође Вуковић (који је притом јавно доступан) које је тражио Већник за образовање, Дејан Степановић, па затим и „добронамерно“ скретање пажње од стране једног страначког војника да због њеног одбијања да се повуче „кроз пакао пролази 9 чланова Школског одбора“ сматрамо потпуно новим проблемом који далеко превазилази кршење процедуре за избор директора. Исто важи и за наводе о будућем „сатанизовању“, приказивању ње као „жене лаког морала“, губљењу лиценце и посла, објашњавању „у какво се коло хвата и шта је све чека у наредном периоду, уколико тада или до ујутру не јави да повлачи кандидатуру“... са све закључком саговорника да се нада да је „паметна жена и да очекује поруку ујутру у којој одустаје од кандидатуре“.
Ово су наводи који захтевају реакцију надлежних органа, јер далеко превазилазе само кршење процедуре избора директора.

Сматрамо, на основу јавно објављеног сведочења госпође Вуковић, да постоји основана сумња да је према ранијем директору извршено кривично дело принуде из члана 135. став 1. Кривичног законика (претњом је натерана да повуче кандидатуру). За то дело предвиђена је казна затвора до 3 године. Такође, постоји основана сумња да је према члановима школског одбора извршено кривично дело повреде права управљања из члана 165. Кривичног законика, за које је предвиђена новчана казна или казна затвора.

Позивамо надлежно тужилашто да на основу сазнања из медија покрене потребне радње из своје надлежности у циљу потпуног расветљавања овог случаја. Такође, позивамо и сва оштећена лица у овом догађају да поднесу тужбе надлежним органима Републике Србије.

Иако се не слажемо са политичким избором госпође Вуковић, која је члан СНС баш као и друга кандидаткиња, морамо истаћи да ми овде не бранимо њу, нити њену функцију директора у ОШ „Коста Ђукић“, нити нападамо госпођу Чабрило. Бранимо основне законске принципе и процедуре, као и то да никоме не сме бити прећено сатанизовањем ии губљењем лиценце зарад политичких играрија, а посебно не од стране локалних политичких моћника који су изабрани и плаћени да воде Општину поштујући законе.

Избор директора, као и смена једног другим је сасвим легитимна ствар уколико се испоштују законске процедуре. Све побројано изнад, а још детаљније у самом саопштењу госпође Вуковић, далеко превазилази овлашћења локалних челника, као и законске оквире.
Такође бисмо желели да се осврнемо на један од одговора председника општине који је освануо у дневном листу „Новости“. Господин Глишић је изјавио како против госпође Вуковић нема ништа, а као доказ за то изнео тврдњу да је школа за време њеног мандата добила од Општине много средстава за обнову. Забрињава чињеница да господин Глишић то сматра одговарајућим аргументом, јер отвара питање да ли то значи да установе против чијих директора лично господин Глишић има нешто не могу очекивати било какву помоћ.



Часна борба за сопствена права у законским и системским оквирима је нешто што се не сме доводити у питање и што се мора подржати. У Србији данас постоје ретки примери како се удружени грађани супротстављају бахатим и незаконитим одлукама, али и притисцима и претњама - на свим нивоима. Без обзира на свеукупно стање и чињеницу да се људи из локалних власти понашају као да су лично власници локалних институција и јавних предузећа, очигледно је да се вреди борити за себе.

БЕЛИ - САМО ЈАКО