Десета (овога пута) редовна седница је имала 12 тачака (линк ка њима), али
се суштина сведе на три тезе из наслова. Ипак, и пре бављења дневним редом било
је свашта. Прво је седница каснила (мешавина информација каже да технички
проблеми нису имали кворум, ако ме разумете), па је онда почела, али скоро сат
времена касније и даље се нисмо бавили дневним редом.
Прво је наш предлог да се сачини извештај Већа и да се о
њему расправља на следећој седници игнорисан. Такав извештај је иначе по
Статуту, али изгледа да неће да се деси сам од себе. На самој седници, када је
наш одборник Владимир Трипковић подсетио на тај наш захтев, добили смо неколико
различитих изговора.
Прво нам је речено да наш предлог није „подобан“ да се
уврсти јер наш предлог није правно добар - иначе, тај предлог су нам саставиле
скупштинске службе којима је то посао и које иначе састављају сав дневни ред и
правно и формално га уобличавају. Испало је да то умеју да ураде сваки пут,
осим двапут. Прво су „погрешили“ када смо тражили да се објављују резултати
испитивања младеновачке воде и други пут сада када тражимо да видимо шта је то
Веће радило у току прошле године. Колико се Веће хвали својим радом, неко би
помислио да ће једва да дочекају да се похвале извештајем о истом, кад оно...
Председник општине рече да „ће бити и да није проблем, да можемо све да
добијемо“. Врло чест одговор, посебно имајући у виду да много тога нисмо никада
добили.
ЈКП „Пијаце
Младеновац“
Прве две тачке су се тицале овог јавног предузећа које силом
прилика има врло турбулентан живот. Иако нам актуелно (а богами и бивше)
руководство стално помиње како је затечено стање било ужасно (слажемо се), те
како предузеће дугује много новца и како се вредно и успешно ради на поправљању
стања, и пракса и материјал за седницу показују супротно. Пијаце се све више
увлаче у проблеме, како финансијске, тако и правне. Шта мислите одакле се
исплаћују резултати тих проблема?
Ево само неколико примера.
Прво је за говорницу изашао директор „Пијаца“ Светислав
Ратковић и откукао своје стандардно о тешком стању (кукало се чак и на
временске услове) и великом труду и невероватним успесима – да не кажем „за две
године...“. А онда када се тирада о тим надљудским напорима завршила, одборници
опозиције су почели да се баве конкретним тезама из материјала који нам је
достављен.
Ту смо чули следеће (и неколико питања):
- Члан Надзорног одбора у „Пијацама“ Владан Гајић дао је
оставку на то место пре скоро годину дана, али је и даље присуствовао седницама
и доносио одлуке иако на то нема право. Прво
питање – како то?
- „Пијаце“ су, по материјалу, прошле године имале приход од
око 53 милиона динара, расход у сличној суми и зараду од око 13 хиљада динара –
одушевљење позитивним резултатом. То већ звучи смешно, али у материјалу пише и
да није баш позитиван. Наиме, у расходу пише и цифра од око два и по милиона за комуналне услуге
које НИСУ ПЛАЋЕНЕ. Дакле, пишу у расходу, али нису плаћене и тог новца нема. Друго питање – где је тај новац?
- „Пијаце“ кажу да су
исплатиле 3% више на име зарада прошле године, међутим цифре, а и извештај
службе за финансије, их демантују и показују да је повећање од 9,5%. То изађе
на милион и по динара преко ребаланса и није у складу са законом. Треће питање – како се то десило?
- У ребалансу плана из децембра 2016. стоји да имају четири
радника на привременим и повременим пословима, међутим сада у материјалу пише
да их имају пет. Четврто питање – како
је могуће да се те две цифре не слажу?
- У току 2015. и 2016. планирано је укупно 10 милиона
трошкова зато што је актуелни директор „Пијаца“ противно закону одлучио да
радницима смањи минималце испод законског нивоа. Све то без ребаланса, без
одлуке Надзорног одбора и ретроактивно – све противно закону. О томе смо
причали више пута. Штета је око три милиона, јер су радници тужили и, наравно,
добили на суду. Пето питање – постоји ли
пријава против лица које је противзаконитим поступањем довело до овога?
- 2012. су, такође после неодговарајуће процедуре, отпуштени
радници које је суд вратио на посао – штета у буџету општине око два милиона.
Иначе, овога пута је проблем у процедури било то што на огласној табли није
била истакнута одлука, што је по закону обавеза. „Оправдање“ је да нису имали
огласну таблу. Најскупља коју смо нашли кошта 4.000 динара. Немање исте је
извукло два милиона динара из буџета. Свака част.
- У материјалу такође стоји и следећа реченица: „Реално није било могуће коректно и ЗАКОНИТО
спровести поступак рационализације и утврђивање вишка запослених.“ То се тиче
већ поменутих тужби радника који су отпуштени крајем 2016 (иначе,
„рационализација“ овде подразумева да се отпусте радници, а запосле извршни
директори и да се маса зарада ПОВЕЋА за 9.5%). Шесто питање – на који начин планирате да добијете те процесе ако у
самом материјалу пише да то нисте урадили по закону?
- Једну од тих радница је инспектор рада већ вратио на посао
и у материјалу стоји да се поменута радница 11.04. вратила на посао (што је и
директор изговорио за говорницом мало касније), док у извештају од 18.04. пише
да је враћена на посао, али Национална служба за запошљавање демантује и
директора и материјал тиме што 25.04. издаје потврду да је Сандра Давидовић, поменута
радница, и даље незапослена. Казна за
непоступање по решењу је од 800.000 до 2.000.000 динара за правно лице. То се
плаћа из буџета општине. Иначе,
„Пијаце“ су платиле обуку тој радници, да би је само два месеца касније
прогласиле технолошким вишком.
- 19.04. 2017. господин
Властимир Митровић је, као председник Надзорног одбора, потписао
ребаланс програма. 07.03. 2017. (дакле месец и кусур дана РАНИЈЕ) исти човек је
дао оставку на место председника Надзорног одбора. Иначе, дан после те оставке
је постао извршни директор за финансијске послове у „Пијацама“, што је згодно
изостављено у материјалу. То значи да је он у својству извршног директора
предложио ребаланс, а онда у својству председника Надзорног одбора исти тај
ребаланс потписао. Одобрио човек сопствени план.
- На моје лично изненађење, директор „Пијаца“ је затим
изашао за говорницу, а после њега и председник општине. Живо ме је интересовало
шта ће рећи на све ово. Почетак одговора директора: „Ако дођете у неко
предузеће и дугујете 5 милиона за неисплаћене порезе и доприносе; ако дођете у
неко предузеће где за Управне и Надзорне одборе дугујете 3 милиона...“ и још 6
таквих „ако“. Ја бих додао: „Ако дођете у неко предузеће где сте већ раније
били директор и где сте сами направили неке
од тих дугова...“, међутим, директор је решио да то прескочи.
Било је још приче о општим местима, одговора на питања која
нико није поставио, још пар „причаћемо касније о томе“, „све ће вам бити
достављено“ (када), „немојте нападати и линчовати људе“ (откад су конкретна
питања за људе којима је то посао линчовање) и „има у материјалу“ (нема) и то
је то. Одговора на конкретна питања? НУЛА.
Јавно комунално
предузеће „Младеновац“
Око ЈКП смо свашта питали до сада и било би превише да сада
причамо о свему томе. Када је у питању ова седница, бавили смо се тиме да ли
две одборнице, Милица Јанковић и Драгана Вујанић, (1) имају право да буду и
одборнице и извршни директори у ЈКП, као и (2) да ли испуњавају основне законсе
услове да буду на том месту. После више питања на ту тему, после четири месеца
добили смо „одговор“ да нема одговора.
Наиме, директор Владета Лучић је одговорио да су то лични
подаци и да не може да их достави у складу са Законом о заштити података о
личности. Такве податке нико није тражио. Питали смо да ли испуњавају услове
који су прописани законом, а тичу се квалификација и радног искуства. То не да
нису информације које директор не сме да да, већ су то информације које МОРАЈУ
бити доступне јавности.
Иначе, као што сам малопре поменуо, поменуте извршне
директорке су и одборнице у СО Младеновац и биле су на седници, па их је наша
одборница Ана Стојановић позвала да за говорницом кажу да ли имају
квалификације и искуство прописано законом. Погађате, одлучиле су да позив не
чују.
Такође смо неколико пута до сада питали и око броја радника
на одређено (по закону је дозвољено до 10% од броја радника на неодређено), па
нам је директор на једној од претходних седница објаснио да је 29 мање од 10%
од 278, а на овој седници и да је 30 мање од 10% од 248. Којом математиком, не
знамо.
Председник општине је изашао и рекао да ће се све незаконито
санкционисати и да ћемо „добити све одговоре“ и посаветовао нас је око тога
како да постављамо питања (да није коректно да поименце постављамо питања
човеку који је директор ЈКП око стања у истом том ЈКП) и још неколико пута
нагласио како су они прошли били лоши и тако то. Е, да, и „биће све
одговорено“.
Директор ЈКП је одлучио да изађе за говорницу, али је једино
рекао да ЈКП ове године није подигао цену – нико га то није питао – и око
разврставања ПВЦ амбалаже. О испуњавању услова за именовање извршних директора
ни реч. Наша одборница Станислава Благојевић га је још једном позвала да одговори,
али директор више није излазио за говорницу.
Такође, скоро годину дана нисмо добили и одговор да ли
директори јавних предузећа испуњавају услове за та именовања. Е, сад, да ли је
потребно годину дана да се одговори на врло кратко и конкретно питање, или је у
питању нешто друго, ви процените.
„Биће вам достављено“ више не може бити валидан одговор. То
је могло имати неку снагу на самом почетку нашег деловања, али после годину
дана неодговарања то свакако није задовољавајуће. Из нашег искуства „биће вам
достављено“ у ствари значи „не дамо“.
Напомена:
Иако то нисмо потезали као тему на овој седници, напоменуо
бих да је данас 09. 05. а да ЈКП још ниједном није испоштовало одлуку СО о
начинима и местима објављивања резултата испитивања квалитета воде, а да
резултати за фебруар и април уопште нису презентовани јавности. Који је разлог,
такође не знамо.
Спортски центар и
Канцеларија за младе
Поставили смо одборничко питање око трошкова, нерадних дана,
али и евентуалне зараде Спортског центра од митинга председничког кандидата
Александра Вучића. До ове седнице одговор нисмо добили. Ваљда ће нам одговори
на сва питања која се тичу тога „бити достављени“ до следеће.
У буџету за 2017. пише да је за Канцеларију за младе
издвојено 1.045.000 динара, док у ребалансу за Спортски центар пише да од
општине потражује 2.900.000 на име пројеката Канцеларије за младе. Владимир
Трипковић је поставио питање око тога и добио је одговор у коме се каже да су
то нови пројекти и да ће нам, погађате, „све бити достављено“. Већник задужен
за те пројекте, Вељко Лукић, је позван да нам каже нешто о тим пројектима, али
ипак није изашао за говорницу и владајућа коалиција је изгласала ребаланс без
одговора на та питања.
Метропаркинг
Тема Метропаркинга је искочила кроз тачку о извештају Правобраниоца
(који је сам по себи био веома интересантан). Знамо да се већ неко време прича
о проблему раскидања уговора са Метропаркингом, јер смо више пута чули да би
морало да им се плати 20-ак милиона динара на име накнаде за то раскидање, иако то нигде не пише у уговорима
и анексима који су нама достављени. И та тема је дискутабилна, али се скоро
десило нешто што, чини се, елиминише тај проблем, без обзира на његову
истинитост.
Наиме, много грађана је добило опомене пред утужење у којима
се тражи да исплате дуговања према Метропаркингу. Међутим, у материјалу који су
грађани добили стоји да та потраживања не тражи Метропаркинг, већ фирма Direct
Factor.
У Члану 41 уговора између Метропаркинга и општине стоји да
Метропаркинг не може да уступи уговор трећем лицу без сагласности надлежног
органа општине, то јест да Метропаркинг није могао да дозволи Direct Factor-у
да наплаћује безз дозволе некога из општине. На наше питање да ли су ту дозволу
добили, госпођа правобранилац је одговорила да је тај надлежни орган СО
Младеновац, те стога бисмо ми као одборници морали знати да ли се то десило.
Пошто знамо да се то није десило још од времена Привременог
органа, то би требало да значи да општина Младеновац
има право да раскине уговор са Метропаркингом јер је Метропаркинг прекршио
уговор пребацивањем потраживања на поменути Direct Factor.
Ако је све како кажу званични списи које смо видели, нема
никакве потребе да се одуговлачи са раскидањем уговора. У ствари, одуговлачење би зачило да општина толерише кршење уговора за
које зна. Не видимо разлог да се то дешава.
Похвалио бих чињеницу да председник општине, на основу
његове опште позваности да одговара уместо директора и извршних директора
јавних предузећа, већника, одборника и стручних служби, овога пута ипак није
одлучио да дубље прокоментарише ову тезу за говорницом. Да, ироничан сам.
Споменик Божидарки
Дамњановић Кики
Замолио бих вас да још једном прочитате поднаслов који се
налази изнад ове реченице. Дакле, биста се диже Божидарки Дамњановић Кики. Ово
наглашавам зато што смо са говорнице чули да је то споменик који се тиче
антифашистичке борбе и нашег цивилизацијског одређења према антифашизму, као и
да му је сврха помирење.
И то би било савршено тачно и похвално да се прича о дизању
споменика антифашистичкој борби. Верујем да бисмо око тога имали општи
консензус у Скупштини. Антифашизам јесте за понос и треба да се наглашава и да
му се дижу споменици који би заувек подсећали на зло фашизма и све што је
произашло из њега.
Међутим, када је у питању Кика, ствари су далеко мање чисте.
Постоје подаци који кажу да је она учествовала у ликвидацијама грађана Младеновца
током рата, као и да је учествовала на суђењу Жанки Стокић. Да не дужим о томе,
Станислава Благојевић, наша одборница, а по занимању професорка историје, је
изнела јасне податке и о нашој општини у време рата, о грађанском рату који је
овде вођен, али и о самим потезма Кике.
И неки други одборници, па и један из владајуће коалиције,
су причали о њеним ликвидацијама у младеновачкој општини.
Ако причамо о цивилизацијским тековинама борбе против
фашизма, онда у ствари сматрам да је срамотно свести ту борбу која јесте за
понос на некога ко је за време рата убијао своје суграђане, а не војнике
фашисте. Како то унижава и вређа наследнике оних које је убила, а који и даље
живе овде, тако унижава и саму антифашистичку борбу.
Ако причамо о помирењу, онда су ствари још мање јасне.
Климави мир између страна које су учествовале у рату је оваквом одлуком постао
још климавији и само је продубио неслагање, као што смо сви, па и предлагач,
сигурно знали да ће се десити.
О овоме се има још много рећи, али ћу се уздржати, пре свега
јер бих волео да се више пажње посвети актуелностима побројаним изнад које
управо сада праве проблеме у општини да се не би десило да се њима бавимо тек
онда када начине штету.
Нема коментара:
Постави коментар