У антологијском филму Волфганга
Бекера, „Good Bye Lenin!“, у сцени након пада Берлинског зида, група од
10так грађана источног Брлина, како старијих тако и млађих, оба пола,
стоји у просторијама западноберлинског видео клуба и без речи гледа
порнографску сцену на телевизору. Од тада се мало тога променило, сем
што је порнографија законом протерана из приступачног телевизијског
простора, али по оној старој „вук длаку мења...“ само се преоденула и
задржала старо место кроз нове програмске (порнографске) форме. Некако
се као прва асоцијација намећу ријалити програми који хипнотишу
беспомоћног гледаоца, отуђеног и незадовољног.
Претходна седница
Скупштине општине Младеновац је по ширини тема више личила на заседање
неког националног парламента. Од културе до антифашизма, од
рационализације до родне равноправности, од паркирања до развијања
еколошке свести. Сразмерно медијској пажњи коју добија, чини се да теме
прерастају оквире локалне самоуправе, јер је свакако на рад наше
општине стављен посебан акценат последњих годину дана.
Тачно 72
године након завршета Другог светског рата и 64 године након додељивања
Ордена народног хероја, Скупштина општине Младеновац, као и целокупна
(антифашистичка) јавност града се поново жестоко поделила око тога да ли
треба подићи бисту народном хероју Божидарки Дамњановић Кики. Иза сваке
бисте стоји нека порука, а иза ове би требало још једном подвући ону
антифашистичку. Оно што је остало нејасно је како ће се овим чином
постићи тако нешто. Фашизам је, као и малопре поменута порнографија,
толико променио своју форму и појаву, да је више него наивно помислити
да ће ова биста помоћи у његовом разоткривању и борби протов истог.
Међутим, шта би онда могло да помогне у разоткривању фашизма у данашњем
свету?
Један од одговора понудио је 1995. Умберто Еко у свом
тексту о „Ур-фашизму“ (вечитом фашизму) у коме је објаснио како фашизам
више никада неће бити исти као у Италији из прве половине 20. века.
Такође, издвојио је неке карактеристике по којима би га требало
препознати у свим својим видовима. Те карактеристике испливавају из
његовог текста као неки тагови по којима треба да претражујемо данашње
друштво „Западног света“. Овде ћу навести само неке. „Селективни
популизам“ у коме „грађани не делују него се од њих тражи да играју
улогу Народа“. „Индивидуална или социјална фрустрација“. „Неслагање као
издаја“. „Опсесија завером“. „Ирационализам“ у коме „култура постаје
сумњива чим се поистовети са критичким ставовима“. Употреба „новоговора –
са осиромашеним вокабуларом и елементарном синтаксом, с циљем да се
ограниче средства за комплексно и критичко размишљање.“ У сваком
случају, треба прочитати цео текст Умберта Ека (Умберто Еко - Вечни фашизам). Можда нам и помогне да
препознамо вечити фашизам у некој својој новој форми.
Култура се
искристалисала као један од најбитнијих фактора за очување здравља
једног друштва. И у Младеновацу се тренутно ради на Стратегији за развој
културе за наредне четири године. После више од пола године рада на
Стратегији, до сада смо само упознати са плановима за нову зграду
градског музеја. Нисам сигуран ни да ли је представљена макета. Без
макете нам је тешко да поверујемо у реализацију. Када би постојала
макета, то би већ био скоро завршен посао. Шалу на страну, од културе
која се спроводи искључиво у оквиру институција не може се очекивати
значајнији утицај на људе и друштво. Култура мора да се упражњава на
местима где људи бораве и живе. Једина интензивна „културна“ активност у
животима великог броја људи стиже преко телевизијских екрана, а ту су
они остављени сами и незаштићени пред насртајима вечите порнографије
која је попримила нову форму.
Да ствар буде још гора и
компликованија, након 100 дана власти амерички председник Доналд Трамп
је изјавио да "ниједна администрација није постигла више" упркос владавини
уредбама, специфичним „ратом“ против мескичког народа и владе, сведеној
форми образлагања свог програма, итд. Можда је у претходној реченици реч
„упркос“ била вишак, можда се хвали својим успесима баш због свега тога.
Како ће таква промена односа према политици у „великој
демократији“ утицати на друге државе, „мале демократијe“? Или можда
демократија постаје вишак у глобализованом свету? Можда је наслов текста требало да буде „Политика у доба порнографије“.
Културе смо се још
мало дотакли на седници прошлог петка. За оне који нису упознати са
детаљима, пре неколико месеци је једна установа без идеје и резултата -
Туристичка организација Младеновца (ТОМ) припојена успешном Центру за
културу, па су постали Центар за културу и туризам (ЦЗКТ). Директор
ЦЗКТ-а је на седници представио програм рада ове јавне установе која је
последњих година показала веома добре резултате. У том представљању
нисмо чули ништа о туризму. На такве констатације одборника опозиције
забележена је и опаска да свакако туризам постоји у ЦЗКТ јер се стиче
утисак да припојени запослени из ТОМ-а мање-више туристички долазе на
посао. Бар у овом годишњем плану рада нисмо видели њихов допринос.
Не знам ни зашто сам вам испричао ово последње. Можда управо стога што
се кроз цео текст бавим измењеним формама. А ово је само пример како се
мења форма успешног, припајајући му неуспешно. Ако желите са нама да
промените овај негативни образац, региструјте се на Само јако форуму
који смо направили и спојте се са људима у вашим срединама који желе да
кроз локалну иницијативу утичу на позитивне промене у друштву. За те
промене нема пречице. Идемо корак по корак.
Нема коментара:
Постави коментар