недеља, 12. фебруар 2017.

На корак до избора


На корак смо од нових избора у Србији, и то оних најопаснијих  - председничких. Они су увек били ризични, међутим после Тадићевог пада 2012. страх од непредвиђене воље бирача остао је дубоко уцртан у колективној свести српских политичара, како оних који су подржавали Тадића, тако и оних који су били против њега. Наравно, не можемо заборавити ни судбину Слободана Милошевића на септембарским изборима 2000. године. Избори су једини суд који може да утиче на српског политичара, мада многи успеју и њега да избегну  безграничним прелетањима. Од прошле године, неизвесност српских избора је добила нови синоним – Бели, и то не само због утицаја који може да има лик Белог Прелетачевића на бираче, већ и због феномена Белог који се односи на изненадно отказивање послушности дела бирача на које политичари сигурно рачунају.
Не постоје добри и лоши гласачи. То је измишљотина политичких странака које, пропагирајући искључивост, формирају своја гласачка језгра отпорна на аргументе других страна. Једина два мотива којима се води гласач на изборима су:  или жели да подржи некога, или жели некога да казни. Значајан проценат бирача мења политичке опције које подржава у различитим изборним циклусима и за то има пуно разлога и пуно право (нпр. бирање мањег од два понуђена зла). Не постоје добри и лоши гласачи, само постоје добри и лоши политичари и политичке странке.

Анализа изборних резултата је веома важна у постизборном процесу јер је то најтачнија повратна информација коју странке добијају о свом раду. Мало је чудно што се та анализа у Младеновцу појавила тек девет месеци након избора, али то само показује да српска политичка сцена још увек није сигурна шта се у ствари овде десило, а можда постоји и зла намера у интерпретацији тих дешавања.

Још од избора 24. априла  2016. покрет „Бели – Само Јако!“ је суочен са прозивкама од стране владајуће коалиције: Ко вас финансира? Ко стоји иза вас? То је довело до изузетно нестабилног односа власти према нама, како у скупштини тако и изван ње. Прво су били арогантни, затим бахати, а онда су се одједном смирили, вероватно покушавајући да избегну стављање акцента како на нас, тако и на скупштинске теме (непрестане нове „систематизације“ као бирократски оквир за отпуштања и страначко запошљавање, поигравања са јавним предузећима, итд.)

Оно што сада можемо да очекујемо, у освит нове предизборне кампање, је обновљена офанзива којом ће кренути на нас у стилу „најпрестижнијих“ таблоида. Веома нас интересује којим ће лажима и клеветама да ударе скривајући своју нервозу пред предстојеће изборе. Међутим, они и даље не схватају да то нама не смета зато што такав став представља одраз њихове слабости и неспремности да схвате да Србија не изгледа онако како је они пројектују преко своје пропагандне машинерије.

Бацили смо мрљу  на њихову „историјску“ победу. Направили смо савршену кампању без новца и на тај начин сасекли корупцију још у почетку. Не зависимо ни од кога. Супротставили смо се ирационалној жељи владајуће коалиције која би да покаже своју величину апсолутном победом. Та нарцисоидна апсолутистичка тежња стоји и иза закулисних радњи уз које дочекујемо председничке изборе. 

Сведоци смо и отварања помало чудне дискусије на тему профилисања гласача покрета „Бели – Само Јако!“, у смислу да ли су они системски или антисистемски, да ли су они копија СНС-а, односно неко ко жели да личи на владајућу странку. Велика је грешка сврставати гласаче у унапред дефинисане групе од којих се очекује константно понашање. У Србији постоје прелетачи чији је сваки политички корак усмерен ка остваривању личног циља, али и много већа група анонимних гласача који на изборима „флуктуирају“ између различитих странака подржавајући једне и кажњавајући друге. Та ситуација помало личи на штимера који упорно покушава да наштимује неисправни музички инструмент, али то иде веома тешко. 

Повеле су се и приче о младеновачком друштвено-политичком контексту, па бих га веома кратко представио онима који нису упућени.

Људи који не познају политичку ситуацију у Младеновцу треба да знају да овде СНС не постоји. Та „странка“ већ годинама не успева да оформи општински одбор, тако да нема ни председника истог, ни органе. То је, у ствари, једна скупина која је противзаконито држала власт преко Привременог органа годину дана, а затим се на изборима докопала и легитимне власти у сенци Александра Вучића, не изјашњавајући се чак ни о својим кандидатима за најбитнија места у општини. 

Друга ствар која је битна за целокупно сагледавање контекста је чињеница да иза овог сатиричног и скупштинског рада стоје људи који су ставили своју егзистенцију на коцку отвореном конфронтацијом режиму. Ако је некога и заварао наступ, па је помислио да су то људи којима је само до шале, веома се преварио. Читава ствар је веома озбиљна. Зато сте нам битни сви ви који пратите наш рад, гледате клипове, читате текстове јер сви заједно морамо да останемо будни у овом мраку.

Да бисмо дошли до одговора на питање „како ће да се понаша гласач у Србији на следећим изборима?“, морамо прво себи јасно да представимо разлику између гласања на локалном и републичком нивоу. Локални избори су конкретни, док су  републички апстрактни. Гласач не познаје републичке кандидате и нема толико изражену потребу да им доказује било шта, поготово у оваквим ситуацијама када је „стара опозиција“ изгубила сваки кредибилитет, а нова тек настаје. Сведоци смо смене генерација на српској политичкој сцени. 

С друге стране, локални политичари су отелотворење републичке политике својих странака и гласачи су увек спремнији да усмере своје незадовољство ка њима изражавајући на тај начин став о њиховој политици развоја, запошљавања, образовања, спорта, културној политици, страначким протекцијама, хиперпродукцији безвредних диплома, итд. 
Управо то се и десило у Младеновцу. Гласачи су имали избор на локалном нивоу и решили су да казне странке на власти. То није било довољно да им одузму власт, али им је одузело осећај комфора и  наравно нису више у стању да раде баш све што пожеле. Та могућност избора је пробудила и многе апстиненте.

На републичком нивоу резултат је био знатно другачији јер гласачи нису имали озбиљну алтернативу. Гласачи Белог Прелетачевића нису гласали за странке на власти, него је Бели почео да враћа гласаче из заводљивог, популистичког загрљаја напредњака и њиховог лидера. У томе се крије и највећа опасност пред следеће изборе – непознаница докле може да оде окретање бирачког тела од  све огољенијег СНС-а.

На крају, не могу да се отмем утиску да покретање приче о профилу гласача Белог Прелетачевића не долази случајно у овом тренутку. Ово је покушај  „мале дискредитације“ пред предстојеће председничке изборе и наговештај кампање која ће се водити против Белог у случају да се кандидује на тим изборима. Међутим, као и сваки пут до сада, свака негативна кампања против Белог, и читавог покрета „Бели – Само Јако!“, је дала сасвим супротне резултате, јачајући нашу позицију.
                     
У наставку можете погледати резултате локалних и републичких избора у Младеновцу.

локал
парламент
СНС
12176
14600
ДС
2876
1399
СДС/ЛДП
1315
1230
СРС
1216
2393
СПС
1807
2491
Двери - ДСС
675
1149
БЕЛИ-САМО ЈАКО
5190
-
ДЈБ
 -
1269
Остали
    -
 1191
Неважећи
685
979

               
Преглед странака које су добиле мање гласова на локалним изборима него на парламентарним:
СНС  - 2424 гласова мање
СРС – 1177 гласова мање
СПС – 684 гласова мање

То је оно што су неки аналитичари веома произвољно назвали да је 4000 гласача Белог Прелетачевића подржало странке власти. Међутим, ову листу треба употпунити још неким подацима:
ДВЕРИ и ДСС – 474 гласова мање

Неке листе су добиле гласове само на парламентарним изборима:
ДЈБ – 1269 гласова на парламентарним (без листе на локалу)
Остали (Зелени, Заветници, Борко Ст. итд.) – 1191 гласова на парламентарним (без листа на локалу)

На парламентарним изборима учествовало је 761 гласача више него на локалним (рачунајући неважеће листиће).
Посебно је занимљиво да је ДС добио на локалу преко 1477 гласова више него на републици што показује да гласачи праве велику разлику између локала и политике централе странке.
Када се погледа број неважећих гласова на оба нивоа, „анализа распоређивања“ гласача постаје још компликованија, а самим тим се показује и сасвим непотребном.

(Аутор је шеф одборничке групе "Бели - Само Јако" у Скупштини ГО Младеновац)

Нема коментара:

Постави коментар