недеља, 11. децембар 2016.

Потрага за буџетском оловком



Након неколико бурних седница дошла је једна, наизглед, мало мирнија. Да ли су се главни актери уморили од преувеличавања, од потребе да се бране тамо где чак нису ни нападнути, или је ово само било затишје пред две потенцијално бурне децембарске седнице, то ћемо тек видети. Наравно, када кажем да је седница "мало мирнија" ту не мислим на уобичајене свађе између тренутне и бивше власти. Оне су увек присутне. Морам признати да је нама, новим одборницима у СО, веома тешко да похватамо конце ко је био у којој власти, обзиром да су страначки прелазни рокови били богати, тако да није увек лако пратити нечију дугогодишњу политичку каријеру. Наравно, сазнали смо од представника власти да је обичај у нашој општини да капу кроји човек са буџетском оловком. Шаренило скупштинских метафора нам не дозвољава да увек у потпуности испратимо све приче, поруке и поуке са скупштинске говорнице, али молим грађане Младеновца да нам јаве уколико негде виде човека са буџетском оловком, јер бисмо желели и лично да упознамо такав примерак.

Било би глупо да кажем да се на седници није десило ништа битно. Како то рећи када су главне теме биле (не)могућност формирања Савета месних заједница, формирање Комисије за родну равноправност и извештај о извршењу буџета за 2016. Када бих морао да изаберем један придев којим бих описао све горе набројано, било би то бледо.

На седници смо сазнали да је већ годинама у Младеновцу немогуће одржати зборове на којима би били изабрани Савети месних заједница. Наводно су криви грађани јер не желе да учествују у њиховом раду. Мене је више уплашило сазнање да се људи одричу последњег инструмента децентрализације који може да им помогне у отклањању проблема у непосредном окружењу. Зашто? Плашим се да је одговор у губитку поверења да ти Савети МЗ могу да учине било шта, односно да су одавно постали само још једна полуга страначке власти. То је опасно и саветујем општинаре да што пре учине позитивне кораке ка враћању поверења у грађанску самоорганизацију и иницијативу. Знам да овај апел звучи више него наивно, али по Закону о локалној самоуправи општинска власт има пуно право да одлучи на који начин ће се формирати, организовати и финансирати месне заједнице, као и шта ће моћи да раде.

Изгласано је и формирање Комисије за родну равноправност. Подржавамо. Циљеви комисије су велики, између осталог и превентива и заштита од породичног насиља. Велики је то задатак за једну комисију локалне скупштине. То је тежак задатак и за институције које се само тиме баве. Међутим, није то једини циљ. Треба обезбедити и равноправну заступљеност полова у свим сферама јавног живота. На жалост, при формирању Већа ГО Младеновац, од 11 чланова су само две биле жене, што је последица мањка праведности унутар политичких странака. Није то ни толико чудно. Опште је познато да су унутар странака мушкарци много већи полтрони од жена. То објашњава и заступљеност полова у извршној власти на разним нивоима, у разним мандатима.

Оно што нас највише брине у обради ових озбиљних тема је чињеница да нисмо стекли утисак да ће било која од предложених мера успети да реши постојеће проблеме. Плашимо се да је поново у питању сређивање папирологије, а да се не назире потребна упорност и енергија који би довели до суштинског помака у решавању тих проблема.

Да не буде све толико сиво, поред буџетске оловке, црног флора Небојше Прилепка за угашеним ДИП-ом,  појавила се и једна, помало неспретна, формулација у образложењу одлуке о месним заједницамa. У том образложењу су месне заједнице назване основним ћелијама друштва. То измештање природне основе из породице на месну заједницу нас је искрено насмејало, а лично нисам могао да се одупрем и да не замислим како би Толстој писао буџетском оловком: "Све срећне месне заједнице личе једна на другу, а свака несрећна месна заједница је несрећна на свој начин."