петак, 21. октобар 2016.

Зашто је власт нервозна?



На последње две седнице Скупштине општине на површину је изашла веома изражена црта нове младеновачке власти, а то је да на сваку нашу иницијативу она бира најгору могућу реакцију. Кад год је до неког решења могло да се дође кроз дијалог у раду локалног парламента, представници власти су то одбијали и преливали расправу ван скупштинске сале. Што је јачи аргумент на који се одборници из групе Бели – само јако! позову, јачи је и лични напад на њих.  Ваљда власт мисли да ће нас тако ућуткати, а заборавља да је наша обавеза и морална дужност да пратимо њен рад. 
Постоји једна ствар која нам још више смета од свих тих ружних речи и лошег става власти, а то је  константна огорченост неких њених истакнутих представника. Сваки пут када се, на пример, председник општине јави да нешто каже, да некоме одбруси зато што се удостојио да му постави питање, из њега исијава незадовољство чињеницом да је судбина баш њему одредила да буде на власти у граду у коме се појавио покрет Само јако! 

Напетост коју непрестано показује говори нам о томе да је под сталним притиском. Да ли због тог притиска, да ли због нечег другог, али образац бирања најгоре реакције на било које дешавање унутар Скупштине општине је узео маха. Власт је могла са неколико амандмана да промени нашу иницијативу за извештавање јавности о квалитету воде и стави тачку на ту тему, међутим они су решили да то одбију, како би на следећој седници поднели свој предлог (наравно, битно измењеног духа и садржине). На тај начин су прелили расправу из скупштине у медијски простор. Не кажем да не може и тако да се ради, али није добро за имиџ града.

 А о ком имиџу уопште говорим? 80-тих година, када сам био основац, на свакој екскурзији су нас питали: „Одакле сте?“ На наш одговор да смо из Младеновца, одмах је долазило и потпитање: „Из Горњег или Доњег?“. Младеновац није био препознатљив ни у данима када је овдашња индустрија цветала и када је био богата средина. О имиџу који је град стекао последњих  25-30 година овде не желим ни да причам. Скоро да није било вести из овог града која се није тицала црне хронике. И онда се, одједном, појавио Љубиша Прелетачевић Бели. Насмејано лице које је показало како се једна средина бори против наметнутог црнила. Симбол жеље да се чује глас грађана, мали наговештај да када мислиш да је све црно, појави се једно светло или само бела тачка која враћа наду.

Иако је Бели у току кампање преузео универзални карактер српског политичара, а након уласка у Скупштину општине наставио да истиче и упозорава на уопштене црте чиниоца нашег политичког система, ипак су се локални политичари нашли највише прозвани (не знам зашто). Чињеница  да смо се сви ми већ били привикли на такве црте српског политичара, никако не значи и да су оне нормалне. Од тог тренутка је почео лични сукоб, на првом месту председника општине и Љубише Прелетачевића Белог. Тај сукоб оптерећује рад локалног парламента и скреће га непрестано на странпутице.

На веома грубе личне нападе председника општине на последњој седници локалног парламента неки одборници су одговарали смирено и са духом, међутим, пошто сте последњих месеци упознали карактер Љубише Прелетачевића Белог знали сте да ће он на напад ђоном одговорити веома оштро. То је и урадио у експлицитном ауторском тексту. Ко дели увреде, треба да зна понекад и да их прими. Међутим, власт је опет реаговала погрешно. Уместо да су пустили да одређени број људи прочита тај текст са Прелетачевићевог профила, исти тај профил је избомбардован пријавама и аутоматски је блокиран од стране ФБ-а, без обзира на својих 5 000 пријатеља и 10 000 пратилаца. Сада имамо ситуацију да тај текст чита читава Србија, јер га је блокада профила избацила у први план и довела до његовог преношења са једног на други портал. 

Могао бих рећи да је систем уздрман. Гледајући овај проблем из угла система, јасно је зашто се одбија сваки предлог. Неко би рекао да се систем брани и не дозвољава било коме да га мења. Систем ће пре да пукне, него да дозволи да буде промењен, мало по мало. Ово би могла да буде визија система из угла председника младеновачке општине (судећи по претходно набројаним реакцијама), међутим та визија не би била у потпуности тачна. Не представља наш председник општине овај систем, па да у њему има неку одлучујућу улогу. Систем је далеко изван њега. Он је само његов делић. Нажалост, уласком у локални парламент и ми смо постали део тог система, наравно не као власт, већ као опозиција, како смо нашим гласачима и обећали. Константни сукоб председника општине са нама утиче на то да систем постаје турбулентан. Једини начин на који се он брани од таквих турбуленција је избацивање елемената који изазивају нестабилност. Оно што председник општине не разуме у овом тренутку је да ће систем независно од њега одлучити који нестабилни део ће одбацити. Одлучиће се за онај чије ће одбацивање мање да га кошта. Да би се расправа о политичким питањима у Младеновцу вратила у Скупштину општине, систем ће политички одстранити или 12 одборника групе Само јако! или председника општине. Тренутно председник има потпуно поверење у чињеницу да је он особа која има подршку система. Међутим, узимајући у обзир како су се развијале ствари у нашем локалном парламенту последњих месеци, а и ван њега, не би ме зачудило да у наредним месецима видимо једну, за многе, сасвим неочекивану реакцију система. Без обзира на постојање или непостојање такве реакције, одборници из групе грађана "Бели - Само јако!" ће остати чврсто на курсу опозиционе борбе.

На крају бих се вратио још једном на имиџ града. Ако сте последњих месеци боравили негде ван наше општине, и ако вас је неко питао одакле сте, какве су биле реакције када бисте одговорили да сте из Младеновца? Не питају више да ли сте из „Горњег или Доњег“, већ кажу: „Ааа, Бели – Само јако!“.

Владимир Трипковић,
шеф одборничке групе "Бели - Само Јако!"

Нема коментара:

Постави коментар