уторак, 19. април 2016.

Озбиљно о неозбиљном

ПРЕДГОВОР 1


Пре него што почнем морам да се унапред извиним господину Љубиши Прелетачевићу БЕЛОМ што ћу његово часно и спасилачко име користити за личну промоцију и гребање о његову величину и неупрљаност, оличену у белини његове сакралне одоре која даље репрезентује чистоту његовог срца и јасноћу пута којим смо кренули. Такође, желео бих да му се извиним и због будућих инсинуација да он није онај за кога сви знамо да јесте, као и да је његово деловање зајебанција, а не оно што знамо да јесте – једини начин да се Младеновац извуче из муља. И не само да се извуче, већ и да лако и брзо постане лидер у региону, а зашто да не, и у свету. Са таквим вођом, све је могуће. И то за најмање две, три године. Са слепом вером у вођу и до скорашњег благостања

Небојша Стефан...

(Ју, боже, шта ми би.

Грешка, игноришите оно)

Бранислав Сјеран

ПРЕДГОВОР 2 (јебига, извините, али кад може Каић да пише онолико глупости по тексту, могу и ја да дам одушка себи)


Већ од првих назнака да нас чекају још једни превремени избори пало ми је на памет да пишем текст о њиховој непотребности, као и да, крајње претенциозно, препоручим онима који су неопредељени, или просто у све разочарани, шта да раде на изборном листићу. Искључиво њима би текст и био намењен. Нисам га написао зато што сам се искрено премишљао да ли сам у праву и да ли ћу и сутра моћи да станем иза својих речи. То ми је некако увек био филтер који ми је служио да одлучим да ли ћу нешто јавно изјавити, или не (препоручујем и политичарима и новинарима – није баш да се узимају милиони, али макар ми онај из огледала не изгледа као шлајмара на улици, а то уме да буде корисно). Што сам био ближи одлуци да пишем тај текст јављали су се и додатни разлози за писање, а онда се појавио БЕЛИ и променио и концепцију текста, али и ону препоруку о којој сам причао.


О Љубиши


За оне који нису упућени, Љубиша Прелетачевић Бели је измишљени лик који је производ маште (али и стварности) неколицине младих, паметних, активних и политички неукаљаних људи који су решили да се спрдају са системом који се свакако већ дуго спрда са нама и да пробају да га победе његовим оружјем. Љубиша, тумачен од стране Младеновчанина Луке Максимовића, је врло активан у својој кампањи и можете га видети у белом оделу како парадира улицама, али и пијацама, ливадама и њивама. Њиховим речима:


„Магистар Љубиша Прелетачевић Бели је фиктивна фигура која у свом лику треба да синтетизује све особине политичара са овог подручја у последње три деценије. Господин Бели је неко ко у нормалном и цивилизованом друштву никако не би смео да се бави јавним послом, поготово политиком – бахат, поткупљив, лицемеран, склон мегаломанији и необразован (иако поседује викенд диплому Факултета за индустријски менаџмент на). Променио је више партијских дресова и идеологија, а начин на који се обогатио је непознат јавности. Ипак, господин Прелетачевић је харизматска личност чијим бесмисленим и неостваривим обећањима верује велики број људи – што је директна алузија на гарнитуре које су на таласу најпатетичнијег популизма долазиле и одржавале се на власти годинама."

                                                                

Он је апсолутно несамокритичан, а на лоше ствари које чини му не указују ни најближи сарадници – Небојша Прилепак, професионални коалициони партнер, „ситна“ душа и прљав играч, Стеван Н. Влајићевић, трули пропагандиста спреман на све, Његово преосвештенство Епископ Космајски Макарије, користољубива духовна подршка, кум Петар Поповић Ајкула, локални тајкунчић који финансира кампању и коме се намештају општински тендери, али и многи други који комплетирају сатиричну сценографију политичког битисања магистра Љубише Прелетачевића Белог.“


Момци имају и озбиљнијих идеја и неће бити збуњени ако се и деси да добију какву власт, а свакако неће бити бахати и осветољубиви као они прошли, садашњи и прошлији. Њихов неформални манифест можете прочитати овде. Искрено саветујем да прочитате, ако је ово први пут да сте чули за Љубишу.


Екипа око Љубише


Иако је поменути Максимовић убедљиво најприметнија личност, читава акција је дело неколицине људи и није никако хир једног клинца егзибиционисте, како су неки већ пробали то да представе. Већина тих момака, осим што је идејно иза пројекта, такође и глуми разноразне ликове око Љубише, верно приказујући удворничку екипу око „стварних“ политичара. Њихове објаве по друштвеним мрежама, као и видео кампања на YоуТубе су на самом почетку, а већ имају велику подршку и, искрено, мало ми је жао што је све за сада локалног карактера.


Избори


Следеће изборе (комично најављене за исти датум када почиње и следећа сезона серије (врло индикативног имена) „Игра престола“) добија СНС. Жао ми је. Једини начин да се то не деси је да се у међувремену догоди неко озбиљно срање за које ће бити крив искључиво СНС (или да Љубиша издоминира) и то је то. Уколико се то и деси, изборе ће добити неко други, попут ДС-а, или неког од његових деривата, или разноразних десничарских опција. Свакако, НИКО коме би скоро 50% неопредељених гласача веровало и да им кажу колико је сати.


Иначе, сами избори су тек тешка смејурија. Слушајући власт, нама иде одлично, боље него што смо и сањали да ће нам ићи и све већ јесте, или ће ускоро бити, савршено. Даље, власт има апсолутну подршку. Дакле, по власти, ситуација је потпуно супротна оној која би захтевала изборе. У ствари, по њима, избори би били најгора ствар сада. Генијалци су се толико погубили у пропаганди да је и сам Вучић пре неки дан изјавио да ће избори донети нове људе, вероватно заборављајући да је он сам већ на власти. Ако му се мењају људи, не требају му избори. А и што их мења кад нам је ОдличноНикадБољеСрећаСрећаРадост?


Опозиција је, са друге стране, месецима призивала изборе у чисто маркетиншку „ај се кладимо да не смеш“ сврху, надајући се да до њих неће доћи, јер нису више сигурни ни да ће ближа фамилија гласати за њих.


Да се не лажемо, избори су расписани јер се у народу већ увелико таласа и на овај начин власт жели да себи формално обезбеди још четири, уместо две, године власти. То је све.


Реакције на локалу


Већина се, очекивано, зајебава. Тако и треба. Они су схватили Љубишу на прави начин, што је још један доказ да нисмо сви пукли и да у Србији већином живе пристојни људи. Што се тиче политички активних, њихове реакције су доста различите.


Екипа око власти је свесна да вероватно добијају изборе и Љубишу или тихо игноришу, или хвале, претпостављам из жеље да се примакну онима који подржавају акцију око Љубише (што је и паметно и легитимно), а вероватно сматрају и да ће они покупити добар део гласова које би опозиција добила (што није ни паметно, ни реално).


Екипа око ДС опозиције (не само они, већ читава та страна, знате већ), опет или подржава (уз ниподаштавање стварних шанси – у фазону „играју се деца, хаха, баш су слатки“), или отворено кука на то да ће им однети део гласова и на тај начин „помоћи СНС-у, еееееј“. Прво, одакле вам идеја да би Љубишини гласачи уопште гласали за ДС да није Љубише, а друго, и ако их има таквих, број им је мизеран и отприлике отпада на оне који су толико заинтересовани за политику да би искулирали изборе ако би се десило да тог дана пада киша, на пример. Треће, одакле вам идеја да вас „просвећени гласачи“ схватају ишта озбиљније од СНС-а после свега што сте урадили? И четврто, ако не пређете цензус, а неки од вас неће сигурно, по истом том принципу и ваши гласови иду СНС-у. Зато, ТИШИНА ТАМО, што би рекао онај чије се име не спомиње да не би било да му нападам породицу.


Љубишини гласачи су они који нису ни за СНС, ни за ДС, ни за десничаре, а таквих је највише (сетите се да око 50% људи не гласа уопсте, а да је за рекордну победу СНС-а „у новијој историји“ било довољно око 25%). Љубишин успех се не мери вредношћу самог кандидата, већ простим успехом промоције те акције и то је систем до кога сте ви сами довели (мислим на све политичаре, али пре свих на ДС и деривате).



У сваком случају, о Љубиши причају и власт и све опозиције и народ, тако да су политичари очигледно свесни своје вредности и шанси „клинаца који се зајебавају“ да добију више подршке у народу него што саме странке могу да накупе. Биће да су се мало уплашили. Чак се дешава да Љубишу хвале и они који су више пута потпуно неаргументовано и политикантски ниподаштавали и овај портал и Стевана Влајића, приписујући му (нам) да га (нас) плаћају ови или они и да радимо за све сем за њих. Зашто је сад то важно? Па, Влајић је један од оне неколицине који су покренули, осмислили, написали и који спроводе у дело читаву акцију. Биће да су дојучерашњи субјективни критичари ипак свесни свега, па су сада „на страни младих и паметних дечака“, без обзира на то што ти дечаци пародирају управо њих и што им је исто то само без пародије било „одвратно, плаћено, хејтерски, лажно...“. Што рече један коментатор: „прпа а, па пада шлихт?“


Опет о Љубиши


Зато што је он убедљиво најближе ономе што сам хтео да препоручим неопредељенима у оном никад написаном тексту, ја ћу гласати за Љубишу Прелетачевића Белог. Гласаћу за њега и зато што не видим зашто је он, чак и тако жестоко карикиран, гори од представника власти, или опозиције и што искрено немам за кога другог. Гласаћу за њега и зато што је сваки глас за Љубишу, у ствари прст у око свакој одавно прежваканој политичкој странци и свим прелетачима где год се њихово нецењено, љигаво дупе нашло пред ове изборе. Гласаћу за њега и зато што знам да иза те акције стоје чисти, паметни и искрени људи (не деца!) и да ово не раде из ниских побуда, већ управо зато што су једнако бесни и издани... (промаља се светлост која ме обасјава) и овом приликом се јавно пријављујем да будем бот господина магистра Белог и то својим именом и презименом, а не иза лажних профила на интернету. Радим то због светлости спасиоца нашег магистра, али и због вредних јунака око њега:


Његовог кума Петра Поповића Ајкуле, вредног привредника и човека чија је вредност доказана тиме што га је господин магистар Бели окумио


Стевана Н. Влајићевића, неуморног борца за правду и пропагандну истину на нашем медијском небу од кога очекујем да нас свакодневно обавештава о покушајима да се господин магистар Бели, али и Његова породица, нападне, а све да би се Спасилац наш одвратио од борбе за бољи Младеновац (а и универзум, није госпон Бели ситна душа да оће да само нама буде боље)


Његовог преосвештенства Епископа Космајског Макарија, духовника који је чист доказ да и сам бог жели Белог на челу Младеновца


Небојше Прилепка који... стварно, јеботе, шта ради овај Прилепак? Увек је ту око врха и има неке функције, а нико не зна зашто.


САМО ЈАКО!